Бэоград

пряошец Сербия мастор

Бэоград (серб.: Београд, Beograd ) — пряошец ди ине оцю ошсь Сэрбия масторонь[3][4].

Ошсь
Бэоград
серб.: Београд, Beograd
Котфоц Содафксоц
Котфоц Содафксоц
44°49′04″ с. ш. 20°27′25″ в. д.HGЯO
Мастор
Оцюнясь Александар Шапич[d]
Историясь ди географиясь
Васень лятфтаматне III сядокиза м. п. и.
Васта
  • 359,96 квадратной вайгельпе
Серец 117 ± 1 метр
Частонь каркс UTC+1[d]
Демографиясь
Эряйхне
Масторонь кяльса Сербиянь кель[d]
Идентификаторхне
Телефононь кодсь +381 (0)11
Почтонь индекссь 11000
Автомобилень кодсь BG/БГ
beograd.rs(серб.)

Ошибка: в первой строке должно быть задано изображение

<div style="font-size:88%;line-height:1.2em;position:absolute;z-index:2;left:Ёвтамонь ильведевкс:«strong» — асодавикс вал.%;top:Ёвтамосо ильведевкс: Апак учонь «<» оператор.%">
Бэоград на карте
Логотип Викисклада Бэоград
Климатограммась Бэоград ошсь
ЯДЭШПЛПМТКСА
 
 
49
 
 
4
−1
 
 
44
 
 
7
0
 
 
50
 
 
12
4
 
 
59
 
 
18
8
 
 
71
 
 
23
13
 
 
90
 
 
26
16
 
 
67
 
 
29
17
 
 
40
 
 
29
18
 
 
51
 
 
24
13
 
 
51
 
 
18
9
 
 
54
 
 
11
4
 
 
58
 
 
5
0
Температурась ковжсь (°C)
Атмосфернай осадкатне (мм), Кизонь инкса : 684 мм.

Сайт: «Hidrometeorološki zavod Srbije»(серб.)[5]

Эряйхне

петнемс
Киза Ламоксши
1900 68 481
1905 77 235
1910 82 498
1921 111 739
1931 238 775
Киза Ламоксши
1948 397 911
1953 477 982
1961 657 362
1971 899 094
1981 1 087 915
Киза Ламоксши
1991 1 133 146
2002 1 119 642
2011 1 166 763
2016 1 233 796
2018 1 378 682 [6]
Киза Ламоксши
2020 1 166 763
2022 1 197 714 [2]

Культурась

петнемс

Спортсь

петнемс

Ошт-ялгат

петнемс

Фотоархтофкс

петнемс
 

Кяльвалсь

петнемс
  • Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација. (серб.)
  • Душан Ј. Поповић (1964). Београд кроз векове. Београд: Туристичка штампа. (серб.)
  • Јованка Калић (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. (серб.)
  • Милорад Павић (2000). Кратка историја Београда. Дерета. ISBN 978-86-7346-117-5. (серб.)
  • Јасмина Тешановић (2000). Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду. Cleis Press. ISBN 978-1-57344-114-8. (серб.)
  • Levinsohn, Florence Hamlish (1994). Belgrade: Among the Serbs. Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-061-0. (серб.)
  • Републички завод за статистику Републике Србије (2002). Национална или етничка припадност—подаци по насељима (PDF) (Књиге резултата Пописа 2002 ed.). Београд: Републички завод за статистику Републике Србије. Архивонь ёткста the original (PDF) 2011-04-14. Retrieved 2024-02-20. (серб.)
  • Никола Тасић; Драгослав Срејовић; Братислав Стојановић (1990). Поповић, Владислав (ed.). Винча:Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. (серб.)
  • Mitchell, Laurence (2005). Belgrade. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-145-6. (серб.)
  • Norris, David A. (2008). Belgrade A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-970452-1. (серб.)
  • Александар Крстић (2012). Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године? (PDF). Историјски часопис. 61. pp. 115–127. Archived from the original on 2018-03-24. Retrieved 2024-02-20.CS1 maint: bot: original URL status unknown (link) (серб.)
  • Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. (серб.)
  • Milorad Pavić. Kratka istorija Beograda. Prosveta. 1990. ISBN 9788607005390 (серб.)

Лятфтамат

петнемс

Ушеширень кучфтемат

петнемс