Серня
Серня (руз.: Золотарёвское городище) — кунардонь мокшень ошсь Россия масторса, тапаф 1242 кизоня Зърня ушмоса, ащи Пенза аймакса. Ушетволь 3-цк сядокизоста.
Кунардонь ошсь | |
Серня | |
---|---|
53°05′05″ с. ш. 45°17′19″ в. д.HGЯO | |
Мастор | |
Аймак | Пензань аймак |
Историясь ди географиясь | |
|
Эрямопингсь
петнемсПлхтаф Батунь ушмотнень эса 1242 кизоня Сернянь тюремаста. Субутай кяж пандозе Пуреш оцязорть лангс силеснень шири тумонзон инкса. Лама ломатть мокшень ушмоста веть 9-це шудиковонь 1242 кизоня шавозень. Нарчатка тянь колга содазе и ушедонь Монголонь усфснон габаряма. Кодак мърдасть Явропста монголхне върьгятсть Сернять лангс. Нарчаткань ушмоса ульсть аскисне конат мишендсть-рамасть ди эрясть ваксарошса, тага эрзятне, буртапсне и болгархне. Геннадий Белорыбкин аф кемай тя ульсь мокшень ош, тяшти тя булгаронь ош. Сон тага арьси тюремась ульсь 1237 кизоня. Юкстаф ошть музе аркеолог Фёдор Чекалин 1882 кизоня. Сон арьсесь тя рузонь Сайсеконь ваксарошоль.
Кяльвалсь
петнемс- Carpini, Giovanni; Hildinger, Erik (April 27, 2014). The Story of the Mongols: Whom We Call the Tartars (2nd ed.). Branden Books. ISBN 978-0828320177 (анг.)
- Richard Hakluyt's The iournal of frier William de Rubruquis a French man of the order of minorite friers, unto the east parts of the worlde A. Dom. 1253, The Principal Navigations Voyages Traffiques and Discoveries of the English Nation, Volume 1, London, 1599, 92 Latin text, 93–117 English translation, Based on British Library MS Royal 14.C.XIII Fol. 225r-236r (анг.)
- Щапов В.А. Символ рода. Пенза, 2013 (руз.)
Кучфтемат
петнемс- Мадуров Д. Ф. События XIII века в истории эрзи и мокши., О сражении на Золотарёвском городище осенью 1237 г. «Эрзянь мастор» кулялопаса (руз.)
- Н.Крюков, кулялопа «Минь Пенза», № 30 (1004), 2008 г./Серня - зърнянь тиихнень ошсна "Эрзянь мастор" кулялопаса (руз.)
- Белорыбкин Г. Н. Золотаревское поселение. СПб.- Пенза: Изд-во ПГПУ, 2001. (руз.)
- Рузонь «Неделя» кулялопа Сернять лемозе «Рузонь Помпеякс» (руз.)