Циле, Зарятяште[1] (содафткя: ♀; лат.: Venus) — омбоце шары тяштсь Шить эзда. Инь валда тяштсь вень менельса Ковда башка. Цилесь сембода валда шинь стямада ди шинь мадомада инголе. Сяс Цилети мярьгихть шобдавань тяште ди илядень тяште. Цилеть сидеста лемнесазь сазорокс Модати, сяс мес сон малады планетоньконди ункстаманзон ди сталмонзон коряс. Цилесь фалу таватф кандоронь шапамакссонь коволса, сяс сонь лангоц аф няеви кода Модать лангста, стане менельботмостовок. Сонь кожфоц инь тустсь сембе Мода кондяма шары тяшттнень ёткса.

Цилесь

Кожфоц петнемс

Цилять кожфоц ащи:

~96.5% седелень кафта-шапамаксста, мельганза молихть;
~3.5% азот;
0.015% кандоронь кафта-шапамакс;
0.007% аргон;
0.002% ведень шиньф;
0.0017% седень фкя-шапама;
0.0012% гели;
0.0007% неон, стане ина;
карбонилонь сульфида;
веделень клорида;
веделень фторида.

Ушец петнемс

Псилмась Цилеть лангса (кучка платонь радиусонц ваксса) — 750 К (475 °C)-шка, шиньберьф сон пъцтай аф полафни. Кепамась (кожфонь люпштамась) — 93 атмосфершка, кожфсь кафтоньгърда сяда туста Модать коряс. Вероксонь эфектть сюнеда Цилеть лангоц пяк пси. Тя лиси седелень шапамать ди ведь шиньфть сюнеда. Вармась планетть лангса лафча (1 м/секундшка), аньцек экваторсь карксса 50 вайгяльбеда вяре сон вихонзай 150—300 м/фавти. Цилеса улендихть атям мархта пизепт.

Тага ватт петнемс

Кяльвалсь петнемс

  • Linda T. Elkins-Tanton (2006). Uranus, Neptune, Pluto, and the Outer Solar System. Infobase Publishing. p. 51. ISBN 978-1-4381-0729-5. (анг.)
  • de Pater, Jack J.; Lissauer, Imke (2015). Planetary Sciences. New York: Cambridge University Press. p. 250. ISBN 978-0-521-85371-2. (анг.)
  • Littmann, Mark; Standish, E.M. (2004). Planets Beyond: Discovering the Outer Solar System. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-43602-9. (анг.)
  • John Davies (2001). Beyond Pluto: Exploring the outer limits of the solar system. Cambridge University Press. p. 104. ISBN 978-0-521-80019-8. (анг.)
  • Crida, A. (2009). "Solar System Formation". Reviews in Modern Astronomy. 21. p. 3008. ISBN 978-3-527-62919-0. (анг.)
  • Encrenaz, Thérèse. ISO observations of the giant planets and Titan: what have we learnt?. Planetary and Space Science. 51. pp. 89–103. (анг.)
  • Unsöld, Albrecht; Baschek, Bodo (2001). The New Cosmos: An Introduction to Astronomy and Astrophysics (5th ed.). Springer. p. 47. ISBN 978-3-540-67877-9. (анг.)
  • Mallama, A.; Hilton, J.L. (2018). Computing Apparent Planetary Magnitudes for The Astronomical Almanac. 25. Astronomy and Computing. pp. 10–24. (анг.)

Лятфтамат петнемс

  1. Марса, башка и китькскя вельде : Валке / Сёрмадыенза: Н.С.Алямкин, К.И. Ананьина, H.H. Ариськин и лият; Сёрматф-тиф Н.С. Алямкинонь и O.E. Поляковонь вятемаснон ала. -Саранск : [б.и.], 2002. - 88 е.;

Кучфтемат петнемс

Шаблон:Кочкаф сёрматфкс